Del Arno Bend je u ovoj godini uradio uglavnom sve što je trebalo da bude učinjeno, a da istovremeno nije ostvario gotovo ništa od onog što je plonirano. Mislim da možemo da budemo zadovoljni, jer smo u konačnom zbiru dobili potvrdu o vrednosti grupe i poslednjeg studijskog albuma ,,Reggaeneracija", kaže u razgovoru zo ,,Blic News" Jovan Matić, pevač i frontmen popularne rege grupe Del Arno Band.

Po čemu ćete najviše pamtiti godinu na izmaku?

- Pamtićemo je po tome što smo dobili priliku do u praksi pokažemo da ono što pevamo nije samo pusta priča, da smo sposobni da odgovorimo ,,prisutan", ondo kada su ključna vremena. Naša prvobitna namera bila je da proleća 1999. spremimo, bez velike žurbe, naredni album i da ga promovišemo tokom tog leta. Odustao sam od te ideje, jer mi je izgledalo nepošteno da u takvo vreme radim na ,,novom projektu". S druge strane, bilo mi je nepodnošljivo da ne radim ništa. Tako se rodila ideja da u KST-u organizujemo besplatne koncerte za svoju publiku i one kojima je bila potrebna naša podrška. Ono što se tamo događalo iz petka u petak nikad neće biti izbrisano iz naših sećanja. Tih nekoliko sati jedni drugima smo pružali dovoljno energije da izdržimo sve što nam se dešavalo. Neki su mi govorili: ,,Hvala vam, brojim dane do petka", a i mi smo činili isto.

U jednom periodu u to vreme nije čak bilo ni struje...?

- Koncerti u KST-u za nas su bili prilika da budemo tu za one kojima dugujemo sve - za našu publiku. Poznato je da se nismo probili uz podršku malog društva snobova, profesionalnih držača glave u pesku, niti interesnih grupa, a ni preko medijskog satiranja potrošača. Nas drže samo Ijudi koji vole DAB. Možda su najemotivniji trenuci na ,,ratnim svirkama" bili koncerti bez struje. Između 300 i 500 Ijudi slušalo nas je kako sviramo, u mraku, na jednom pijaninu, dve akustične gitare, bubnjevima i duvačkim instrumentima. Ne verujem da se sve najbolie čulo, ali su svi prisutni pevali da ne bi ludeli zajedno.

Putovali ste u proteklih nekoliko meseci po Srbiji. Kada ćete nastaviti rad na albumu?

- Ideju da obiđemo gradove po Srbiji i častimo i tamošnju publiku besplatnim koncertima dobili smo u toku nastupa u KST-u. Posebno dirljiv bio je susret sa našim Nišlijama koje nismo videli skoro dve i po godine. DAB je bio prvi bend ko|i im je došao u grad posle bombradovanja i doček je bio iznad svakog očekivanja, i još jedna uspomena za sva vremena, na kojoj smo zahvalni. Sve što smo doživeli ove godine bilo je, verujem, važnije od novog albuma.

Da li taj album sada pripremate?

- Ako ravnoteža potraje, možemo da razmišljamo o novim proizvodima iz DAB kuhinje. Snirnanje planiramo za ovu zimu a izlazak albuma za proleće, ako sve bude u redu, što znači da treba da nađemo zajednički jezik sa ambicioznim izdavačem. Ukoliko se stanje opšte žabokrečine nastavi, to neće biti u skladu sa onim što ovaj bend može i što ova zemlja zaslužuje. Pretpostavljam da i drugi bendovi žele da šire krugove, ali u suprotnom, neka znaju da mi hoćemo. ,,Reggaeneracija" je svirana gotovo četiri pune godine, prodaja je ravnomerno rasla svih ovih godina i dostigla vrlo respektabilan nivo, konačno sa albuma je skinuto sedam singlova, šest spotova i najmanje dve pesme koje su poznate svuda. Da smo takav album objavili na bilo kom drugom mestu, sada bismo bili obezbeđeni do kraja života naših praunuka.

Sada želimo da dotaknemo neka nova područja i pošaljemo nove poruke, a muziku ćemo posvetiti zaboravljenim osnovama Ijudskosti. Ako se sve dobro završi, biće to odgovor no rastući sebičluk, bezobzirnost i svirepost koja nas okružuje.

Da li je ova sredina spremna za takve poruke?

- Svakako da jeste. DAB želi da podstakne otvaranje novih prostora. Ne razumem zašto se tako malo gradova interesuje za dobru svirku, pri čemu ne mislim samo na nas. Planiram ponude koje teško mogu da se odbiju, kako bih otišao tamo gde niko od naših muzičara dugo nije gostovao. Ne bih se libio čak ni da sviram na trgu, ,,na šešir" umesto za ulaznicu, samo kad bih tako gostovao u Čačku, Kragujevcu, Kraljevu, Paraćinu, Aranđelovcu, Ćupriji, Negotinu, Majdanpeku, Boru, Zaječaru.

Kako doživljavate trenutnu situaciju na muzičkoj sceni u Srbiji?

- Ne mogu da zamerim kolegama koji ,,ne odlaze na svirku ako se ne plati cifra", ali ako grupa napravi jedvo nekoliko koncerata godišnje, to onda teško može da bude prava svirka. Da bi ponudio nešto pametno moraš da imaš ,,kilometre u nogama i rukama". Samo ta kilometraža omogućuje da proizvod bude interesantan za kupca, sve drugo su samo prazne priče o ,,velikom povratku rock and rolla na njegovo mesto". lako po broju članova niko ne može da nam konkuriše u državi, mi najčešće sviramo. Tako želimo da doprinesemo da se svi osete bolje, a voleli bismo da niko više ne poželi do pobegne odavde. To jeste utopija, ali je i reggae koji mi sviramo utopistička teorija o mogućnosti da budemo bolji ljudi. Više volim da verujem da je to moguće, nego da se baš ništa ne može promeniti nabolje.

NET ROK ARHIV - WWW.SVIRAM.COM