"XZabava", br. 14, februar 1998.
piše: Saša M. Marković

Skica za portret: DARKWOOD DUB

Ipak, ocenjivati rad ove grupe aršinima koji se primenjuju na domaću rock muziku nema puno smisla pošto su Darkwood Dub još davno raskrstili sa (za nas) neizbežnim sindromom provincijalizma hrabro stremeći izazovima moderne svetske produkcije, svesni talenta i sposobnosti da iskažu svoje ideje koje nose i pečat podneblja iz kojeg potiču. Ta činjenica je veoma bitna za razumevanje zašto je Darkwood Dub već duže vreme praktično jedini domaći muzički proizvod koji bi se mogao ponuditi zapadnom tržištu, naravno - kad bi to bilo moguće i kad bi Srbija imala makar i posredan pristup velikom muzičkom biznisu. Pošto znamo da to nije moguće (i da verovatno nikad neće biti), Darkwood Dub su prinuđeni da egzistiraju u sredini koja ih (dobrim delom) ne razume (samim tim i osporava) i u okviru koje ne postoji konkurencija kao motiv za dalje napredovanje. Povod za ovakvo teoretisanje je novi CD naslovljen samo imenom grupe (izdanje B92). U poslednjih nekoliko godina bili ste više puta u prilici (naročito na stranicama ovog magazina) da pročitate razne napise i intervjue sa članovima grupe Darkwood Dub, ali su pri tom detalji vezani za istorijat: benda ostali nepoznanica širem krugu Ijubitelja muzike.

Interesantno je da su Darkwood Dub osnovani u (blago rečeno) neobičnoj postavi od dve bas gitare, jedne ritam-mašine i dva bubnjara koji su svirali jedan set bubnjeva. Primarna ideja bila je da se svira baš dub muzika, ali je ubrzo postalo jasno da u domaćim uslovima to neće biti jednostavno. Prvu postavu su sačinjavali današnji pevač Dejan Vučetić Vuča (koji je svirao bas gitaru), sadašnji gitarista Vlada Jeric - Vlidi (tad takođe na basu), te bubnjari Lunogled i Peđa. Vuča i Lunogled su imali neki bend i u osnovnoj školi, dok je Vlidi u osnovnoj skoli svirao u grupi Ruž (!). Embrionalna postava je trajala samo nedelju dana. Onda dolazi basista Milorad Ristić Miki (iz grupe Prizori sa venčanja) i, po Vučinim rečima, "zavodi red". Vlidi prelazi na gitaru, a Peđa odlazi u inostranstvo i više ga niko nije video. Druge gitare se latio Vuk (koji je pekao zanat u raznim hard-core bendovima) i ta postava se održala oko godinu dana. Grupa je još tražila svoj zvuk, tako da iz tog vremena ne postoje nikakvi studijski zapisi. Godine 1990. Lunogleda menja bubnjar Blaža (iz grupe Nuovo) i Darkwoodi prvi put ulaze u studio. U studiju Focus na Banjici snimljene su dve pesme - On poskakuje mlad (kasnije ponovo snimIjena za album Paramparčad) i Knor (nikad nije objavljena). Dolaskom gitariste grupe Vudu Bojana Drobca Bambija (koji je zamenio Vuka) formirano je jezgro današnje postave i grupa ulazi u studio gde snima numere Veliki duh i Srećna glava za kompilacijski LP Želim jahati do ekstaze (Nova Aleksandrija) na kom se pored Darkvvood Duba nalaze još Presing, Klajberi, Kazna za uši i Euforija. Ploča odmah postaje raritet je počeo rat, a ceo tiraž je ostao zarobljen u Zagrebu pošto je album rezan.

U Darkwood Dub ubrzo iz Klajbera prelazi bubnjar Miladin Radivojević Miško (umesto Blaže) i grupa početkom 1992. u podrumu u Sinđelićevoj ulici snima šest pesama: Lunogled na krovu, Jednom sam se vozio brzo kao mlaznjak, Superkul, Zgodna sala, Smak i Jagodnja polja. Poslednje dve pesme nisu objavljene, dok se ostale nalaze na albumu Paramparčad. Ova ploča je snimana u studiju Akademija u dva navrata. U decembru 1992. godine je snimljeno sedam pesama i odmah zatim Miško napušta bend i prelazi u Plejboj. Menja ga bubnjar grupe Fake Madonna's Underwear Lav Bratuša i ova postava ostaje nepromenjena pet godina, do danas.

U maju 1993. snima se još deset numera za Paramparčad koji objavljuje izdavačka kuća Take It Or Leave It. Naredne 1994. godine Darkwood Dub snimaju cetrdesetak minuta potpuno nove muzike za omniibus-film Paket Aranžrnan. Ovaj materijal sadrži pregršt izvrsnih dubova pesama čije će se vokalne varijante pojaviti na albumu U nedogled, kao i briljantnu ubrzanu varijantu pesme Kolotečina pod nazivom Kolohaust. Na ovom sound-tracku beležimo i prvu verziju numere Karavan osećanja, kao i jednu od mnogobrojnih varijanti pesme Fejd koja je uvek ispadala kao višak na albumima.

Tokom 1995. godine Darkwood Dub snimaju još dva soundtracka za filmove Geto i Paramparčad (film o samom bendu) kao i album U nedogled. Tendencija pravljenja namenske muzike nastavljena je i u 1996. godini kad u aprilu i maju snimaju materijal za pozorišnu predstavu Trejnspoting koji čini osnovu novog diska. Album otvara briljantna numera Sila, furiozni i popaljivi (dub-jungle s puno semplova u kome se Vučin glas sporadično pojavljuje i to u ulozi još jednog instrumenta (klasičan pristup za dub muziku), a odmah upada u oči za naše prilike superiorna produkcija. Strategija bumerang je pesma koja dokazuje da su Darkwood Dub (možda i nesvesno) prvi domaci postrock bend: iza simpatične sexy funky a la Jamiroquai melodije fenomenalni bubnjar Bratuša ponovo diskretno svira drum'n'bass. Takav princip naizgled nekonvencionalnog pristupa i nenametljivog iscrtavanja svesnosti o aktuelnim zbivanjima jeste jedan od osnovnih postulata postrocka. Numera Sistem je prvi singl (spot) i poruke ove pesme ("Bacam kamenje na sistem") se sigurno secate sa građanskih demonstracija prošle zime. Dogadaj bez presedana je još jedan vrlo dobar dub s mnoštvom studijskih zezalica i drum'n'bass elementima, dok je hitična Danguba gotovo sigurno drugi spot. Prvi deo albuma zatvara dub numera Monoventil čija atmosfera više podseća na album U nedogled. Posebno poglavlje albuma (i, rekao bih, od revolucionarnog značaja za ovo podneblje) predstavlja drugi deo koji sadrži remikse pesama. Osim što ovi remiksi zvuče vrlo interesantno, važno je konstatovati (uslovno rečeno) promociju domaće techno scene Strategija bumerang (Chiq Toxiq) je odlično urađen jungle kakav se, ruku na srce, u svetu svirao još 1995. godine. Događaj bez presedana (Chiq Toxiq) je pravo otkrovenje pošto remiks (iako je osnovna tema zadržana) daje pesmi i drugu, takode uzbudljivu boju. Velja Mijanovic je drastično promenio strategiju prilagodivsi je svojim interesovanjima. Posle remiksa pesme Sistem (opet Chiq Toxiq) CD ima kulminaciju u vidu numere koja zatvara album Radionica 301 (uslovno rečeno remiks pesme Dogadaj bez presedana koji su uradili sami Darkvvood Dub) je filmski masterpiece, pesma koja puca od energije, snage i tenzije.

Mada sam na početku naglasio da se na Darkwood Dub ne mogu primeniti kriterijumi ocenjivanja domaće muzike, morale bi se istaći i mane ovog izdanja. Prvo, nivoi snimaka su različiti od pesme do pesme što naročito smeta prilikom preslušavanja diska sa slušalicama. Drugo, ovo su praktično dva albuma u jednom, a svuda u svetu se remiksi objavIjuju kao posebno izdanje. Kao što je očigledno da je novi album Darkwood Duba najbolja ploča na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina (još od albuma Paramparčad), tako je očigledno da ona nije korak ka komercijalizaciji; drugim recima - Darkwood Dub su upravo ono što žele da budu.

Saša M. Marković