"UKUS NESTAŠNIH" - br. 9;  autor intervjua nije potpisan

 BJESOVI: POVRATAK SA HODOČAŠĆA 

Novi album je uvek povod za razgovor. Bjesovi imaju jedan takav i zove se Sve što vidim i svo što znam. Ni ovoga puta nismo propustili da porazgovaramo sa Bjesovima, mada je razgovor tekao dugo pre i posle ovog intervja. 0 novom albumu i ostalim stvarima govori Goran Marić - Max.

Bjesovi su posle dužeg perioda od skoro tri godine snimili novu ploču. Snimanje albuma je trajalo neobično dugo. Kako je ploča nastala počev od ulaska u studio pa nadalje?

Max: Pre ulaska u studio smo imali jedan period prlprema. Šest meseci pre nego što ćemo ući u studio imali smo viziju sasvim drugačije ploče od ove koja je sada izašla. Na samim probama, dakle pripremama za ploču, odbacili smo skoro deset pesama, koje smo snimali i mislili smo da je time priča posle višemesečnog truda završena. Dogodilo nam se da posle dvesta sati provedenih u studiju tek onda budemo u stanju da sagledamo šta mi zapravo radimo i šta još treba da uradimo da bi ta ploča uopšte ispratila nit za koju smo se uhvatili. Tih trinaest meseci su bili borba sa nama samima, borba za svaku reč, borba za svaki rif, jednostavno na neki način smo pevazilazili estetiku koju smo zacrtali našom prethodnom pločom, jer smo postali svesni da ne postoji ni jedan valjani razlog da ponavljamo formulu sa prethodne ploče. Zapravo, jedini razlog da se nova ploča snimi je ako imaš nešto suštinski novo da kažeš i da zapravo ceo ovaj boravak u studiju jeste bio traganje za tim novim smislom postojanja grupe i zajednim novim vokabularom kojim smo želeli da se obratimo publici.

Gde vidiš definitivnu razliku između druge i nove ploče, posto su te dve p/oče (ne računajući onu prvu kasetu) ključne ploče u vašoj dosadašnjoj karijeri. Gde vidiš taj pomak u funkcionisanju benda?

Max: Mi smo sa prethodnom pločom doživeli uspeh i slavu, koji su u našim uslovima takvi kakvi jesu. Pored svog tog osećanja prijatnosti, razvio se i osećaj odgovornosti, jer smo primetili da na veliki broj naših koncerara dolaze Ijudi kojima te pesme znace nešto više od pukog preslušavanja hitova. To smo najbolje sagledali kroz mnogobrojne telefonske pozive, Ijudi su nam prilazili posle koncerata, mnogi iz publike su želeli sa nama da razgovaraju. Na neki način smo osetili odgovornost da ako sada iznosimo jednu novu ideju, ona mora do. nosi poruku prvenstveno onima koji su voleli prethodnu ploču. Ova ploča je nastala kao plod osećanja te odgovornosti, jer smo sagledali šta ti Ijudi otprilike žele. Ljudi koji su se identifikovali sa prethodnom pločom, koja je nosila sa sobom sve te nihilističke, mračne forme koje su obelezile to vreme u kome smo ziveli, su jednostavno od nas tražili i odgovore. Publika je nama posteno postavila pitanje i mi smo osećali potrebu da joj pošteno odgovorimo. Nismo žurili sa snimanjem ploče, imali smo vakuum od dve i po godine kada nismo uopšte planirali ulazak u studio, jer nismo sagledavali kakva bi to ploča trebalo da bude. Tek kada smo oseili kao se ubuduće treba obraćati mi smo to i uradili.

Po menije atmosfera na ploči generalno još uvek ostala dosta tamna. Ima jedan momenat na ploči gde je uraden mix izmedu dosta popularnog filmskog serijala Džems Bond i teksta citata iz Biblije koji u jednom momentu može da deluje ozbiljno kada se preslušava, ako se ne zna poreklo jednog i drugog, međutim to opet daje, na neki način, posle niza pesama jedan duhovit odnos prema tome. Da li je to bila namera ili...

Max: Sve pesme na ovoj ploči su nastale kao plod naše iskrene i istinite metamorfoze. U suštini mi smo soj Ijudi koji nisu verovali ni u kakvu promenu na bolje, jednostavno iz te neke mladosti li kojoj je nastala prethodna ploča u tom periodu smo očekivali da se promena desi spolja, međutim vremenom smo sagledali da promene dolaze iznutra i sve ove pesme jesu pokušaj da se ta nit isprati do kraja. Tokom rada na ploči u studiju smo shvatili da bi bez jedne doze humora ploča mogla da promaši temu. U suštini ploča se i dalje drži postulata koji nam je rock'n'roll kao medij zadao. Znači postoje i rifovi i solaže; postoje svi oni delovi koji čine jednu klasićnu rok pesmu. Ovo je pokušaj da se neka naša istina saopšti kroz medij u kome mi živimo, a ta istina nije samo naša to je jedna globalna stvar. Osetili smo odgovornost da i u ovom mediju (rokenrolu) kažemo nešto ozbiljnije, temeljnije, a koliko smo u tome uspeli vreme će pokazati.

Interesantan je vaš odnos prema svim tim temama. Koje je to nasleđe Bjesova koje ste /i preživeli i odakle crpite teme? Ipak je tu pet Ijudi koje veže jedna nit za taj bend.

Max: Svesni smo da je ovo što smo svojim tekstovima rekli šire nego što to rock'n'roll kao medij dopušta. Tako smo došli u jednu prilično nezgodnu situaciju da smo morali da muzičku formu prilagođavamo tekstovima. Jedan od glavnih postupaka pri snimanju u studiju jeste bio čišćenje, čak i odbacivanje čitavih delova. pojedinih pesama, menjanje muzičkih aranžmana... Pokušavali smo da koliko je to moguće s obzirom na sazvučje kakvo ima grupa Bjesovi ispratimo te poruke. Svako od clanova grupe ima neki uticaj, bilo estetski, bilo etički, tako da svako ugraduje deo svoje ličnosti u projekat. Nismi mogli, dakle, u potpunosti da prevaziđemo sebe, ipak smo mi Ijudi, ali je ostao isti instrumentarij: dve gtare, bas i bubanj. Ovaj put je bilo nekoliko gostiju na ploči, ali u suštini to čišćenje je ono što nam je najvise od uzimalo vremena.. Ono iz cega sada crpimo inspiraciju je iz dela onih stvaraoca koja kada pročitaš osetiš jedno potpuno smirenje, da ti dižu životni tonus i potpuno te opredeljuju za pozitivan stav prema življenju i borbi bez obzira na životno okruženje i na neku sveopštu borbu za rešavanje minimuma egzistencije. Postoje ljudi koji su žrtvovali svoje živote da bi nama u zavet ostavili neke dobre ideje, da bi nama u zavet ostavili neke dobre ideje da bi nam ulili snagu i veru da je preobražaj čoveka od jedne nesvesne i zle mašine u dobrog i poštenog čoveka moguć. Stvaranjem ove ploče zeleli smo da utičemo sami na sebe da se osećamo bolje. Citirao bih Belu Hamvaša koji kaze: Dok ja radim dalo, delo radi mene. Ono što bi u našim skromnim migućnostima predstavljalo dobro delo je ova ploča koju smo napravili.

Generalno gledano kakav životni stav stoji iza vas, moglo bi se reci čak relgijski, i kako i koliko okruženje utiče na ideju koja se proteže kao nit kroz ploču?

Max: Ono što je na neki nacin dobro je što članovi benda većinom žive u Gornjem Milanovcu, Jednim potpuno drugačijim tempom života, neopterećeni svakodnevnicom kao Ijudi u metropoli. Zoran i ja imamo puno poverenja u članove naše grupe, tako de to naše razumevanje bilo presudno da na kraju budemo zadovoljni ovom pločom. U sustini kada se jednom odluciš na svetinju života kao temelj življenja onda nema više strahova, nema nikakvih pitanja sa strane, nema digresije u življenju. Postoji samo jedan stav, treba da se potrudiš da u životu što više opravdavaš i da ga produbljuješ. Ako u jednom trenutku osetimo da rock'n'roll rije dovoljno sirok medij za saopštavanje ovih poruka prebacićemo se u druge medije. Zoran je akademski slikar, ja imam afinitete prema pisanju, ranije sam i objavljivao neke pesme u Književnoj reči. Ova ploča jeste pokušaj da se u okviru rokenrola komunicira na jedan kvalitetno drugačiji način. Manje atrakcije, manje telesnog doživljaja, da citiram jednu prijateljicu: Doživljaj koji imaš kad pročitaš jednu knjigu.

Koliko ste zadovoljni prezentacijom muzike Bjesova u medijima i imate li predstavu koliko je toga izašlo od onoga što imate?

Taj proces je još u toku Mi smo se naovoj ploči raširili ustupivši mesto mnogobrojnim saradnicima tako da smo imali čak četiri snimatelja kao i dva neuspela i jedan uspešan pokušaj produkcije. Prvi put smo angažovali čoveka na preporuku, čoveka kojeg nismo poznavali. Tražimo način da kvalitete koje naša muzika nosi taj neko sa strane pokuša da otvori, da ih mnogi Ijudi istumače na svoj način i da onda kapiranjem naše ideje daju nešto svoje. U tom kontekstu svi oni koji su ugradili svoju energiju u ovu ploču su nam mnogo pomogli. To je jedan proces koji je isto tako zanimljiv kao i stvaranje ploče. Način na koji će se prezentovati naš materijal putem video izdanja kao i putem koncertnih nastupa je taj jedan proces koji je otpočeo izlaženjem same ploče. Ovi i mnogi koncerti će nam pružiti odgovore na ta pitanja koliko smo mi zapravo uspeli da iskomuniciramo.

Ranije ste imali i određene predstave u okviru koncerata. Koliko će to ostati bar na većim koncertima?

Max: Za prošlu ploču tamo gde su postojale mogućnosti, trudili smo se da i vizuelno dočaramo estetiku naše prethodne ploce. Ceo taj mračni, skučeni ambijent smo pokušali i vizuelno da dočaramo. Ova ploča nosi sasvim drugu ideju koja je simbolično i vizuelno predstavljenaomotom ploče gde se vidi drvored (to je slika našeg prijatelja i slikara iz Zagreba, Zejkovića) koju smo videli dve godine pre snimanja ploče, osetili smo i znali da ce to biti omot ove ploče. Povratak u neko prirodno stanje. Nemamo vise ambiciju niti zelju da se predstavljamo onakvima kakvi nismo da bi takše doprli do publike, nego sada pomalo zahtevamo i napor publike da se približi nama. Dakle sada nije sve na tacni, nije sve na Izvolte. Kao klinac sam se mnogo mučio da bih došao do nekih ploča, da bih više saznao o nekoj grupi. Mislim da je upravo jedan takav aktivan odnos slušaoca prema muzičaru nešto što može vremenom da izrodi kvalitetno viši odnos. Stvaranje i komunikacija jeste stvar poverenja i ovo je pokušaj da ustanovimo međusobno poverenje između nas i publike na jednom višem nivou.

Kako je došlo do spoja između tebe i Marinka (Zoran Marinković). Kako su se to u Milanovcu našli Ijudi sa sličnim idejama?

Max: Zoran j ja smo Ijudi koji smo godinama, svako za sebe, prilično usamljenički slušali gomile ploča koje smo imali prilike da nabavimo i verovatno je svako od nas osećao otuđenost u nekom svom univerzumu. Mislio sam da sam potpuno usamIjen u svom doživljaju muzike i u dozivljaju značaja te muzike. Desilo se to poznanstvo između Zorana i mene gde smo ustanovili da nam se stavovi prema životu i muzici u velikoj meri poklapaju i jednostavno bih mogao da kažem da su čak ti neki prvi kućni snimci nastajali čak i pre nego što smio se mi kao ličnosti upoznali. Mi smo se zapravo upoznavali paralelno sa svim onim stvarima koje smo zajedno radili. To su bile stvari koje su rađene na kućnom kasetofonu, nepretenciozni snimci koji su nama poslužili kao reperi da obeležimo neko naše sazrevanje. U suštini verovatno je svako pravo prijateljstvo malo čudno i kao takvo ga je teško raščlaniti i o njemu nešto suvislo reći. Nikakva analiza ne pokazuje zadovoljavajuće rezultate. Čini mi se da smo dva različita karaktera, ali u toj meri da smo komplementarni, spoj dva principa u jednome. Muzika je medij u kojem smo se mi spojili, ona je naš zajednički imenitelj. To je ono najvažnije jer kroz muziku smo izgrađivali i estetske i moralne kriterijumeza življenje uopšte. Mi smo zaista rokenrol generacija. Rasli smo čitajući uvek iste magazine, slušali iste ploče, verovali smo da rokenrol nosi u sebi i da promeni ne svet, ali bar nečiju intimu, nečije sagledavanje stvarnosti. To je ono što smo mi osetili slušajući neke velike, nama drage autore. Grupe koje su na nas uticale poput Joy Division, ili Jimi Hendrix koji su nam pokazali da je ponekad rokenrol i veći od života.

Koliko je bilo frustrirajuće za vas kada ste krenuli iz Gornjeg Milanovca, relativno male sredine koja čak i nema redovne koncerte, nema prodavnice ploča. Koliko je to bilo frustrirajuće krenuti za Beograd?

Max: S obzirom da je svet zahvaIjujući masovnim komunikacijama postao globalno selo, ne postoji ta neka teritorijalna ili neka druga prepreka vezana za komunikaciju sa medijima, sa Ijudima koji razmišljaju i pišu o rokenrolu. Zoran i ja smo kao sedamnaestogodišnjaci bili novinari DŽUBOKSA, pa smo bili u prilici da "85 godine uradimo intervju sa našim tadašnjim idolima - Kojom i Canetom. Razgovori sa njima su pokazali daje reč o iskrenim, poštenim Ijudima koji stoprocentno stoje iza svih stavova koje na svojim pločama iznose. Mogu zato da kažem da su verovatno i neki lični kvaliteti tih Ijudi doprineli da naša vera i Ijubav prema rokenrolu uveća i da jednostavno shvatimo da ako imaš šta da kažeš, prepreke ne postoje. Mislim da su ti Ijudi svojim delovanjem to dokazali.

Vreme je pokazalo da Bjesovi bez obzira na tiraže ne forsiraju svoje pozicije na tržištu koje su dosta lagano gradili?

Max: Mislim da ne postoje u okviru našeg, srpskog rokenrola trendovi jasno definisani, ne postoji jasno definisan interes izdavačkih kuća oko toga šta će se na ovom tržištu forsirati, šta će biti in ili aut. To je u isto vreme stvorilo zdravu klimu za delovanje samih autora. Cela javnost je otprilike čekala da čuje ono što će ti bendovi napraviti. U tom smislu se stvorila atmosfera koja je omogućavala mladom čoveku koji se bavi rokenrolom da kaže zaista neke svoje intime i da ih bez kompleksa predoči javnosti.

Do ovog izdanja promenili ste dva izdavača, ovu pločuje izdao Metropolis records, kako vidite saradnju sa novim izdavačem?

Max: Bilo je najbitnije da ova ploča uopšte izađe, dakle kao jedan od najskupljih projekata u domaćem rock'n'rollu dobro je da je našla svog izdavača i da se to pojavilo pred licem javnosti, a što se nas tiče mi bi bili najzadovoljniji kada ne bi bila ni potreba za snimanjem spotova. U suštini mislim da svaka igra oko marketinga priču malo skrene sa njenog puta. I na ovako malom tržištu kakvo je SRJ ti spotovi su neminovnost, a ujedno i jedina reklama za to izdanje, bar toliko smo dužni izdavaču što je hrabro stao iza nas.

U kom pravcu će se razvijati rad Bjesova posle ove ploče?

Pokazalo se da je u ovoj zemlji često nesuvislo bilo šta planirati. Događaji nas stalno demantuju u smislu koliko postoji planova u ovoj zemlji koje svako od nas ima na ličnom planu i koliko postoji nekih globalnih planova vezanih za ovu zemlju koji se uopšte ne ostvaruju ili se događaji ređaju nekim potpuno nezamislivim tokom. Mi smo se jednostavno očistili od razmišljanja o ovome kao o poslu. Što se nas tiče mi bi mirne duše mogli da kažemo da bi ovo mogla da bude i naša poslednja ploča. Sve smo prepustili Bogu, imamo potpuno poverenje u Boga, jer on zna šta je za nas najbolje, tako da sebe ne možemo da sagledamo kao deo neke mašinerije.

NET ROK ARHIV - WWW.SVIRAM.COM