Ipak, Sale Veruda, gitarista i osnivač Kud Idijota se nije obazirao na savjet matorog prdonje i dolaskom basiste Frica u grupu 1985. formirana je konačna postava koju su još činili pevač Tusta i bubnjar Ptica. I tako počinje priča o čuvenom bendu čiji slogan glasi "Kud Idijoti prođu tu trava ne raste". Inače, Idijoti su nastali 2. februara 1981. a prvu postavu su činili klinci koji su se ložili na Ramonese: Sale Veruda, Davor Zgrablić, Egidio Rocco i Marino Piuko. Daleko od medija i pod pritiskom institucije kao što je Atomsko sklonište želeli su da izguraju nešto svoje, sasvim drugačije. Svirali su u malim prostorima, nije im se ukazivala nikakva perspektiva i kroz grupu su prolazili brojni članovi. Jedini uporan bio je Sale Veruda. Konačno je susret njih četvorice označio pravi start. Tusta je te '85. već imao skoro trideset godina i nikakvo scensko i pevačko iskustvo pre toga. Prošao je hipi eru, stopirao po Evropi, oženio se, dobio ćerkicu i zaposlio u "Uljaniku" (fabrika u kojoj se prave brodovi) u personalnom odeljenju, ali je i dalje nosio kožnu jaknu, dugu kosu i muvao se po rockerskim mestima. I negovao želju da zapeva. Tako su KUD Idijoti njegov prvi i kako se čini, poslednji bend u karijeri. I ostali su se muzikom bavili zbog Ijubavi a ne samo zbog para. Ptica je radio kao električar u ,,Uljaniku" (uvodio je struju u brodove), Sale se bavio stolarskim poslovima (uvodio je drvenariju u brodove) a Fric je bio zaposlen kao noćni čuvar u obližnjoj ludnici u kojoj su imali i prostorije za vežbanje. lako su već godinama, u medijskom smislu, tapkali u mestu Sale Veruda nikako nije gublo energiju i sa pravom upornošću čoveka koji je uveren u ono što radi, gurao je dalje. Uz njih su u to vreme u Puli delovale grupe Visoki napon, Gola jaja, Messerschmitt, The Spoons a jedini toji su postigli kakvu-takvu afirmaciju bili su Problemi. Ovaj, takođe pank orijentisan sastav je radio početkom osamdesetih godina i jedini zvučni zapis su ostavili na kompilaciji ,,Novi punk val" na kojoj su se našle njihove pesme "Grad izobilja" i "Sranje".

I dok su se stariji muzičari u Puli obično okupljali po kafanama, omiljeno mesto pankerske ekipe bio je i ostao klub ,,Uljanik" u kome se redovno sviralo. Dolazili su bendovi sa strane a mesto predgrupe je bilo rezervisano za domaće sastave. Redovnim svirkama KUD Idijoti su stekli reputaciju u Puli i okolini a bolje informisani klinci po čitavoj Jugoslaviji su polako počeli da se lože na njih. Za razliku od diskografskih kuća koje nisu pokazivale nikakvo interesovanje za punkere iz Pule. Promućurni i vični efektnim poslovnim potezima, KUD Idijoti odlučuju da preuzmu stvari u svoje ruke.

U saradnji sa Borisom Furlanom iz Kopra koji je osnovao izdavačku kuću ,Slovenija", 1986. objavljuju kasetu ,,Legendarni u živo". Snimljena skromnom tehnikom, kaseta je nosila njihove udarne koncertne treske, među kojima i obradu čuvene italijanske revolucioname pesme ,Bandiera Rossa" koju su u to vreme izvodili i Pankrti. Zahvaljujući toj kaseti, Idijoti su pozvani na Omladinski festival u Subotici '87. na kome su se te godine okupili i novi sastavi kao Mizar, Grad, Indust Bag i Tuzne uši. Tada sam bio u žiriju festivala i tom prilikom sam prvi put upoznao čupave Idijote. Prve večeri je svirka trajala do kasno u noć, članovi agresivne riječke grupe Grč su se napili pa nisu bili u stanju da izađu na binu, a u publici, tačnije na zemlji sam primetio nekog tipa kako spava usred razuzdane gomile. Učinilo mi se da je to član grupe Grč, pa iako sam bio besan na njih što nisu svirali, stao sam iznad njegove glave, plašeći se da će ga klinci izgaziti. Tek ujutru sam ukapirao da je uspavani maliganac Tusta koji se umorio od dugog puta i dugačkih gutljaja. I tako smo se upoznali. Bio je to početak jednog dugog prijateljstva. Sledeće večeri sam ih prvi put gledao u živo i neopisivo sam se zabavljao. Kao i ostali. Sale je držao neke uvrnute, dugačke govore, razvijajući svoj specifičan humor na tradiciji stripa o ,,Alanu Fordu". A pravo veselje je nastalo kada su zasvirali. Kratko, brzo, žestoko i ubedljivo. Nije uzalud Vlada Stakić jednom pnlikom za njih napisao da su "najbolji malolitražni klupski bend". To se primilo i publici pa su, uz Mizar, izglasani za najbolju grupu koja se pojavila na festivalu. Budući da su nastupi bili snimani, žive verzije njihovih pesama ,,Za tebe" i ,,Disco is not dead" su se našte na kompilacijskom albumu sa festivala koji je objavljen pod nazivom "Najbolji uživo". KUD Idijotima je ta pobeda puno znaiila. izmoreni već dugim tapkanjem u mestu, dobili su dodatni podstrek i, kako su kasnije izjavljivali, ta pobeda ih je spasla rasturanja. Najednom su krenuli pozivi za svirke i mnogo širi krug publike se primio na njih.

Zahvaljujući dobro organizovanim underground kanalima za njih se saznalo u Evropi tako da su počeli da sviraju po manjim klubovima u Nemačkoj, Švajcarskoj i Italiji. Godine '87. predstavljali su Jugoslaviju na festivalu mediteranskih zemalja na jugu Italije u mestu Ređo Kalabrija. Dok su svirali pesmu "Bandiera Rossa" iznervirani karabinjeri su se popeli na binu i prekinuli njihov nastup, najverovatnije zbog refrena ,,Živeo komunizam i sloboda". Grupi je to donelo pravi publicitet, pa su se čak našli u spoljno-političkoj rubrici dnevne ,Politike". Njihov koncert u Švajcarskoj prekidaju besne feministkinje zato što je Sale na gitari imao nalepnicu gole ribe, pa su mu sprejem isprskale gitaru i pokrile golotinju. U to vreme izdaju seriju svojih singlova ,Bolje izdati ploču nego prijatelja", ,,Budimo solidarni s bogatima" i ,,Hoćemo cenzuru" u zamenu za debi album koji i dalje niko ne želi da im objavi. U proleće '88. kao prethodni pobednici ponovo sviraju na Subotičkom festivalu i tada utvrđujemo naše prijateljstvo. Nekoliko noći žurašimo sa Idijotima, Vlada Stakić, Dragan Kremer i ja. Najveći deo zezanja se vrti oko toga što smo ustanovili da Kremer i Fric jako liče. Tako Fric ode u WC a mladi punker pored njega najednom pobesni i zaurla: ,,Neću da pišam na istom mestu na kome i Kremer" i izjuri napolje. Dakle, sličnost su i ostali registrovali. Pa onda pošaljemo Bajagu do Frica da sa njima razgovara kao sa Kremerom, što ovoga prvo zapanji a onda shvati da smo sve mi smislili. Tada sam ukapirao njihovu tremu u kontaktu sa velikim jugoslovenskim rock zvezdama jer su sebe još uvek doživljavali kao mali bend iz malog grada, ne shvatajući da su već predvodnici generacija. Podjednako me iznenadilo kada sam u Saletovoj kućnoj kolekciji otkrio Balaševićeve albume. To je jednostavno objasnio: "Balašević je pjesnik, piše razumljivim jezikom i meni se to sviđa". Uvek se obradujem kada otkrijem muzičare koji ne razmišljaju dogmatsko žanrovski.

Na prvom velikom samostalnom koncertu u beogradskom SKC-u su pnpremili još jednu prevaru. Oni su i ranije imali običaj da Fricu nabiju periku na glavu i predstave ga kao Brunu Langera, gosta na koncertu. Te večeri Fric se maskirao u Kremera, pojavio na bini i objasnio da će sa Idijotima odsvirati par stvari. I većina je zaista poverovala da je Kremer na bini. Sledeći potez je bio na Kremeru. U ,,0mladinskim novinama" je napisao prikaz koncerta, potpisao se kao Fric i objasnio da je uživao tokom svirke iz publike. Pritom su ga napale razne Kremerove obozavateljke pa se te noći odlično proveo sa njima. I ta prevara je uspela, pa su Frica nazvali iz splitske novine ,,0mladinska iskra" i ponudili mu redovnu rubriku štoje ovaj sa zadovoljstvom prihvatio.

Zahvaljujući redovnim svirkama po Nemačkoj povezuju se sa momkom koji je vlasnik male izdavačke kuće Incognito Records i on im objavljuje LP ,,Bolivia r'n'r" na kome su se našle pesme sa singlova i stari demo snimci. Pošto su ih odbile gotovo sve diskografske kuće u tadašnjoj Jugoslaviji, najzad potpisuju ugovor sa Ijubljanskim .Helidonom" i to najviše zahvaljujući uredniku Borisu Beleu, pevaču grupe Buldožer. Prvi pravi LP ,Mi smo ovdje samo zbog para" objavljuju 1990. i na njemu su odlične pesme ,,Minijatura", "Neću da radim za dolare", ,,Kako to može" i verzija pesme ,Bandiera Rossa" koja traje čitavih sedam minuta. Popularnost im naglo raste i postaju autentični predvodnici punk klinaca u celoj zemlji. Jeseni '90. išao sam sa njima u Smederevsku Palanku na koncert i bio sam potpuno zapanjen činjenicom da se okupila gomila zaljubljenika u grupu koja je napamet znala sve udarne pesme. Dodatno iznenađenje sam doživeo u WC-u tog kluba jer su na zidovima bili ispisani tekstovi njihovih pesama.

I u trenutku kada je grupa doživljavala pravu popularnost došlo je do raspada zemlje, LP "Glupost je neuništiva" posle dosta otezanja izlazi leta '92. godine i predstavlja najbolji album u njihovoj dotadašnjoj kanjeri. Zreliji i direktniji nude pesme "To nije mjesto za nas", ,,Pjesma o ribaru, Marinu, Mari i moru", ..Delamo škifo", "Bepo, vrati se". Ali to je ujedno najgore vreme za svirke i objavljivanje ploča. Sa početkom rata, članovi grupe su zamrzli svoju aktivnost i gotovo da su bili pred raspadom. Prazan prostor su popunjavali tako što su Sale, Ptica i Fric nastupali u okviru sastava LB Radnički svirajući stilski sličan materijal.

CD "Tako je govorio Zaratustra" je ujedno njihov prvi kompakt u karijeri i na njemu su napravili inventar prvih godina rada jer su u to vreme iskreno sumnjali da li će nastaviti sa daljim aktivnostima. Na ploči su se našle pesme koje je Sale Veruda komponovao u periodu od '81. do '85. Od 18 pesama, snimili su 7 starih koje ranije nisu objavili, 7 pesama su ranije već snimili u različtim verzijama, dve su sasvim nove: ,Ništa nije tako dobro da bi bilo dobro" (koautor Franci Blašković) i ,Kad bi naše MC, CD, LR..". Dve pesme su obrade starih pulskih punk grupa Gola jaja i Visoki napon. U pesmi "Io sono...dittatore" (Ja sam diktator) usemplovali su glas glumca Ljube Tadića sa ploče ,,0dbrana Sokratova i smrt". Stara obrada ,O bella ciao" je dobila podnaslov "Šta hoće ti antifašisti" a snimili su je uz malu harmoniku koja se svojvremeno koristila u partizanskim pesmama, Povodom te ploče su opet svirali po delu evropskih zemalja, avgusta '94. nastupali su na festivalu "Euro Woodstock" u Budimpešti a 10. oktobra u Ljubljani im se ostvanla davnašnja želja, svirali su kao predgrupa sastavu Ramones. U to vreme ostvarili su saradnju sa legendom Francijem Blaškovićem kome su svirali na CD-u "Istra ti materina". Ploča je predstavljala zgodnu mešavinu različitih senzibiliteta i povodom nje, uz duvačku sekciju su odsvirali deset koncerata po lokalnim istarskim kafanama. Tokom ratnih godina stekli su status benda oštrog jezika i jasnih stavova koji se nije libio da i dalje svira sada nepodobne ,,Bandiera Rossa" i ,O bella ciao" držeći se, pored marke i dolara, svoje jasne devize ,,Pametnima ne treba ništa objašnjavati, glupani ionako neće ništa shvatiti".

Sledeći CD ,,Megapunk" im donosi udarnu .Fuck The System", preteću ,,Bozina", gorke "Ima li (ovdje) života prije smrti", "Red i palice", ,,Blago budalama", ,,Sjaj". U skladu sa svojom ogorčenom borbom protiv piraterije, odlučuju da više ne objavljuju normalne ploče, već samo singlove, računajući da će diskografski lopovi, bar tako morati da se pomuče oko sklapanja novih izdanja. Prvi singl u tom nizu, "Fuck" objavili su za sopstvenu firmu Veruda singles a onda je došao primamljiv ugovor sa firmom .Dancing Bear', zato odustaju od te ideje i upravo pripremaju novi album. Ali na pirate nisu zaboravili.

Nedavno su sprskoj ministarki kulture, Nadi Popović Perišić, posali otvoreno pismo u kome zahtevaju borbu protiv pirata jer se na našem tržištu pojavio kompilacijski CD sa njihovim starim snimcima. Informacija o tom otvorenom pismu se čak pojavila u .Vestima" televizije Studija B pa su za grupu čuli i oni koji nikada nisu videli električnu gitaru u živo. Naravno, da bismo tačno znali šta su KUD Idijoti želeli da postignu tim pismom, nazvali smo Frica telefonom:

,,Sale Veruda je došao na tu ideju. Jedan dan je banuo u našu prostoriju za probu, pitao šta o tome mislimo i da li ja mojim kanalima mogu to doturiti do Beograda. Mi iz benda stojimo uz Saleta, ipak je on naš šef. Naravno, apsolutno ništa ne očekujemo, dovoljno je da Ijudi znaju što mislimo.

Nama do sada nije bilo jasno da bendovi iz Srbije dozvoljavaju da im se pojavljuju dupla izdanja. Ne razumijem da se Ijudi ne mogu organizirat, pa makar i batinom. A mi se sada, inače nalazimo u jednom laganom, udobnom periodu života. Opušteni smo, uvježbavamo materijal za novu ploču koja će se zvati "Cijena ponosa" i trebalo bi da izađe u devetom mjesecu. Ubijeđen sam da će biti odlična ploča. Ritam dana nam je miran. Vježbamo u mom vrtu. U neposrednoj blizini naše prostonje, moj stari drži zečeve.

Prostorija je kao one što u firmama drže metle, tako je mala pa svaki čas bežimo vani, hvatamo zraka. Posle probe odemo u obližnji kafić. Pijemo, gledamo male curice, blizu je ekonomska škola. I sad to proljeće, fenomenalno izgleda, propupelo to, razgolitilo se, Pero brate. Danas sam mijenjao naočare, jesam boga mi,

izoštrio malo. Javljaju nam se klinci iz Srbije i pitaju kad ćemo doć da sviramo. I sad smo opet u fazi da bismo vrlo rado došli. I opet nam je proradio inat. Mogu najavit negdje sljedeće godine u ovo doba, sigurno ćemo doć. Pa kud puklo da puklo. Neko treba probit led. Mislim da mi nismo kompromitirani ni sa jedne ni sa druge strane i da ćemo odsvirati gore, to je naša davnašnja želja."

I naša ovde, u to ne treba sumnjati. Jer oni nisu samo jedan standardno dobar bend već ekipa koja se uz muziku, bavi i drugim aktivnostima, Ptica i Fnc su pokrenuli duhovit list ,,Čempres" koji izlazi retko, kada prikupe novac, Najnoviji broj je upravo ovih dana izašao, pa će mo ga u jednom od sledećih "Tinova" sigumo predstaviti. Sale producira druge sastave a njihova izdavačka kuća ,,Bonaca" je štampala kasete Franciju Blaškoviću, grupama Svvindle, Sexton, Headbenger. Jedno vreme Ptica i Fnc su bili urednici muzičkog programa u klubu ,,Uljanik" gde su često organizovali svirke drugima. A što se tiče velike želje domaće publike da najzad vide u Srbiji KUD Idijote u živo, to, ipak, najmanje od njih zavisi. lli kako je to Ptica jednom prilikom precizno objasnio:

,,Sve dotle dok vlast i s jedne i druge strane ne napravi neki oficijelni prvi pokret, nema nam spasa, Do tada će sve biti usamljeni pokušaj koji će uvijek biti prokazan. Jednostavnije rečeno, kada bude odigrana prva međunarodna utakmica između reprezentacija Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, tada će i sve ostalo krenuti. Do tada, onaj koji prvi krene bit će crna ovca i bit će etiketiran."

Razne utakmice su u međuvremenu odigrane a mi koji se petljamo oko rocka smo i dalje crne ovce.

Petar Janjatović

Diskografija:

"Legendarni u živo" (Slovenija 1986. kaseta)
"Live In Biel" (Slovenija 1988. kaseta)
"Bolivia r'n'r" (Incognito records 1990.)
"Mi smo ovdje samo zbog para" (Helidon 1990.)
"Glupost je neuništiva" (Helidon 1992.)
"Takoje govorio Zaratustra" (Primitivc 1993.)
"lstra ti materina" (Primitivc 1994.)
"Megapunk" (Primitivc 1995.)
"Cijena ponosa" (1998.)

NET ROK ARHIV - WWW.SVIRAM.COM