XZ: Šta znači CC TV?

KOJA: To je Closed-Circuit Television; kamere koje su postavljene tobože radi reda i mira u državi Engleskoj i kojih ima na svakom koraku.

Zvuči orvelovski.

Ne znam šta je to, ne znam ko ti je taj baja (osmeh). Ali jeste, kamere su stvarno svuda postavljene i to je CC TV. Nalepnice "CC TV In Operation" su svugde. po radnjama na primer, pošto se, kao, osiguravaju. u masovnoj su upotrebi od strane policije, od strane svih Ijudi. Sve u svemu, jedno veliko posmatranje.

Neki Ijudi ovde kažu da tvoja nova ploča i nije nova muzika, zbog starih tekstova i melodija.

Ta teza je jako dosadna. Mislim da je to potpuno nova muzika i potpuno nov pristup svemu tome a takode mislim da tekstovi imaju smisla i u ovoj godini. Jednostavno, to tretiram kao DK standarde koji će se svirati i ubuduće.

Nova muzika (posebno jungle) nastaje korišćenjem starih obrazaca. Da li to ima veze s grupom DK koja koristi svoje stare pesme da bi pravila novu muziku ?

Misliš ideja ponavljanja? Ponavljanje je postojalo u ovom bendu od samog početka. Kad nije bilo nijedne pesme, odmah se ponavljalo. To je odluka urađena po osećaju: stari tekstovi, stare pesme, ali nove verzije. Nazovi to kako hoćeš.

Ja lično ne mislim da su to nove verzije. već nove pesme...

Pokušavam da to objasnim. To su standardi DK. Standardi, kao u ritmu i bluzu. Recimo, postoji pesma koja se zove Crossroads i koju svi sviraju na svakom jam-sessionu...

James Chance i dalje svira "Contort Yourself" na isti način kao pre 20 godina.

To je u redu, ali treba da ima sluha za novo vreme, za sebe u novom vremenu. On živi taj jedan život, nije se nimalo pomerio u stranu da sagleda o čemu se radi, da načulji uši.

Koliko postoji sadašnja postava DK? Zašto si odlučio da ne pevaš?

Dve godine sviramo u ovoj postavi. Kad sam došao u London, odlučio sam da ne pevam. Jednostavno, ne mogu da pevam na engleskom (tu i tamo mogu da podviknem nesto). Ne bih se dobro osećao, a ovako mogu više da se predam sviranju, što je bitno.

Ova postava je nekako najbliža prvoj DK-inkarnaciji (zato što su instrumenti samo bas i bubanj). To je svesna odluka. Tokom niza situacija i dešavanja, sve se, jednostavno, vratilo na ideju basa i bubnja. Svi bendovi sad imaju duvače, tako da sam malo pobegao od toga. Takođe sam shvatio da će to biti hard rock, techno ugođaja.

Koliko se muzički kapiraš s ostalim članovima benda ?

Pitanje je neumesno. Naravno da se slažemo. Mi smo se upoznali na jam sessionu j nastao je ROK BEND, što me jako zadovoljava. Nije bilo gitarskog pojačala, ja sam se uključio u razglas i svirao gitaru, onda je došao bubnjar Beat, tu je bila i Gofie Bebe i mi smo se skapirali, sasvim patetična priča. Ja sam već imao neki bend u to vreme, ali to nije bilo zadovoljavajuće. Razmenili smo telefone i posle mesec dana počeli da sviramo. Funk i blues je background celog benda.

Koliko Englezi znaju o DK? Izašla je ta recenzija u "Timesu". Čovek koji je radio intervju sa Neil Youngom napisao je da je ovo jedna od najintrigantnijih "pomerenih" ploča godine. Nazvao je našu muziku multinacionalnom agresijom bizarnih duša i što se mene tiće, moja misija je završena.

Sve ostalo je tamo pitanje novca. Ogroman se novac izdvaja za propagandu, što je potrebno. Rokenrol je veliki biznis i mi ćemo to da ispoštujemo. Sve se dešava po planu, ti ulaziš u sistem i slediš ga, posao je sve veći. Kod nas je sviranje još uvek bunt, dok je to tamo deo establišmenta. na žalost... budućnost muzike je u principu mračna. Pojavila se ta ogoljena elektronska muzika. Ono što je svetu potrebno je - DK, povratak žicama. Što se mene tiče, nema više semplera sto ne znači da ih neću koristiti za neke druge muzičke pokušaje lli savete drugima, ali u DK nikad više.

Kakav je trag ostavila negativna recenzija singla u "Melody Makeru"?

Neprijatelji su ovde jedva dočekali tu recenziju. U principu, i to je vrsta reklame. Mi smo je kasnije koristili na posterima i flajerima. Život jedne ploče tamo je nedelju dana. Ako si dobio recenziju te nedelje ili tog meseca eventualno, to je to. Sledećeg meseca ne možeš da dobiješ pošto su novi kontigenti ploča tu. U "Melody Makeru" i "N.M.E." nije izašla recenzija albuma. Oni dobijaju po 300 ploca nedeljno i to uglavnom brit pop. To je zastrašujuće velika industrija. Brit pop je kosmarni spoj Sex Pistolsa i Beatlesa. Tragedija. Svi imaju te distorzije, svi udaraju po gitarama i svi pevaju lepo. Dosta neoriginalno.

Na tvojoj novoj ploči ima puno nove muzike koja je pretežno elektronska (jungle npr.). Da li si time hteo da pokažeš da nije problem i takvu muziku svirati uživo?

Da, ali to je njima frka. Taj koncept je zamišljen s mašinama i ne vole kad im se neko meša u to, ali pojaviće se bendovi koji će to kasnije svirati. Jungle i techno je muzika devedesetih i ona može još da napreduje. Ostavljati prostor da uđeš unutra i radiš šta hoćeš, mada izgleda limitirano. Ima puno matorih muzicara koji se time bave, tako da ponovo počinje simfo rok. Goldie, na primer, za mene je simfo.

Simfo jungle?

Jadan je to jungle, intelidžent dram end bejs. Ja sam tu zaspao na koncertu. To su neki jazz akordi, kao. Ali postoji veza između jazza i junglea. Najbitnije je da je to sa ulice poteklo, iz državnih stanova i solitera, iz siromašne klase urbanih crnih Ijudi... Jungle je prva originalna muzika crnog čoveka koja je došla iz Londona. Rap nije njihova stvar. a i dosadan je već odavno. Ovde svi rapuju, koliko čujem...

"I Think I See Myself On CC TV" je u tom kontekstu misionarska ploča.

Da, to može da ostane eksces, ali verujem da će se pojaviti bendovi koji će svirati slično. Važno je da imamo dobrog distributera (Pinnacle - velika distributerska kuća) tako da se CD može nabaviti u svakoj prodavnici.

Na kom odeljku se kupuje ovaj CD?

Pop rock (zbog Pinnaclea). Vinilno izdanje singla se prodavalo na techno trance sekciji. U principu, trebalo bi da bude na alternativi, ali tu je njihov problem jer je nemoguća žanrovska definicija ove grupe. Oni imaju puno tih žanrova i samo o tome razmišljaju. Industrija se sastoji od toga da imaš jedno pa podeliš na deset. Sad se celi zanrovi prave na osnovu jednog rifa jedne pesme nekog benda (death metal npr.). 

Da li na tvojoj ploči postoji hit?

Naravno, sve su to hitovi.

Koliko ostali članovi grupe utiču na zvuk?

Utiču mnogo, na probama svi zajedno pravimo aranžmane. Sve je to jako pozitivno, najbitnije je da se svira; tj. taj momenat prezentovanja uživo. Ja sam gledao mnoge koncerte svih vrsta. Na zalost, na dance koncertima se ništa ne dešava, Ijudi stoje i igraju. To nije koncert, to je nesto drugo. S druge strane postoji uniformno ponašanje klinaca koji gledaju nestašne grunge grupe. To nije bunt već ustaljeno ponašanje koje iritira.

Da li si ponekad poželeo da imaš gitaristu u grupi i sviras kao običan basista?

Ne, to onda nije taj bend. Osim bluz-gitare, posle Hendrixa, to više nema smisla. Ja to volim da uradim na basu. Gitara može samo da smeta.

Da li si ikad razmišljao o promeni instrumenta? Holger Czukay iz grupe Can je prestao da svira bas zato što mu je dosadio.

Ma kakvi bas da mi dosadi! Czukayu svaka čast, njemu je život interesantan. Bas je velika gitara sa četiri žice i pruža neograničene mogućnosti.

Album se prvo pojavio na CD formatu. Vinila još nema. Kako to objašnjavaš s obzirom da si veliki protivnik kompakt-diskova ?

Ovo je prvo javljanje DK u totalitarnom CD vremenu. Biće i vinil uskoro. Vinil je u svetu potpuno nestao, više ne mozeš da nađeš ploču u velikim radnjama. Ploče su samo pomoćno sredstvo DJ-eva koji menjaju brzine i skrečuju i tako prave svoju muziku. To je jako isplativo jer samo dva čoveka uzimaju pare. Vinil, na žalost, definitivno nema budućnost. Neil Young je rekao da će ovo vreme digitalnog snimanja biti zapamćeno kao mračno doba muzičke istorije.

Šta je Belgrade House?

Postoji ulica koja se zove Belgrade Road. U toj ullci su veliki opstinski državni stanovi za sirotinju (sve kuće u Engleskoj nose neko ime). Belgrade House je na kraju ulice. To je naš omiljeni kraj.

Kako zamišljas sledeću ploču DK?

Ne znam, predaću se vremenu.

Da li ti se u poslednje vreme neki koncert jako dopao?

Bilo je dosta toga, zaista. Peter Green, Patti Smith. Melvins (mada su malo prekardašili, ali OK), The Boo-Yaa T.R.I.B.E, Larry Graham (basista Sly & Family Stone) npr, ali rave... To je inače svuda oko tebe ako si u Londonu, ne moraš više da kupuješ ploče... Ne volim The Prodigy, previše kreveljenja za moj ukus, bolji su bili na početku... Sama ideja rejvovanja me buni, kao, dovoljno je da izađeš u disko i da se PROVEDEŠ, nehajno... To poprima neki izvitopereni oblik, ali srediće se.

Koliko si upoznat sa domaćom muzičkom scenom? Planiraš li saradnju s nekim muzičarima dok si ovde?

Generalno mislim da je O.K. i da je dobro da ima što više bendova. Zanimljivo je da se ovde svira puno različitih stilova i na neki način to je zdravo, za razliku od Engleske gde zbog industrije jedna struja preovlađuje. Ali vidim da i ovde postoji diktat muzičke industrije, a to je ovaj tzv. dance pop... Mnogo je medija, toliko mnogo da se gubi smisao, jednostavno nema razloga za tako šta. Samim tim, eto nama opet razloga za bunt, underground rokenrol usmerenja. Rok biznis može i u ovoj zemlji da funkcioniše, samo je to ovde još uvek, kao što rekosmo, pitanje morala, časti i bunta. Neka, tako i treba.

Saša M. Marković

NET ROK ARHIV - WWW.SVIRAM.COM